uk  index1

Догађаји

у организацији пројекта

15. април 2019.

Припремљена методологија за стратешку процену утицаја на животну средину “Scoping Report”        

Министарство заштите животне средине ради на изради Стратегије борбе против климатских промена са акционим планом, кроз пројекат који се финансира из ИПА програма за 2014. годину.

За потребе будуће стратегије, припрема се стратешка процена утицаја на животну средину (СЕА), а на основу Одлуке објављене у Службеном Гласнику РС број 62/18. Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) изабран је за носиоца израде извештаја о стратешкој процени, у складу са Законом. ИАУС је започео припрему предметног извештаја и до сада су израђене полазне основе, општи и посебни циљеви, избор индикатора и методологија стратешке процене.

У припремној фази, а у складу са ЕУ добром праксом и на основу досадашњих резултата са пројекта, припремљен је нацрт “Scoping Report-а”, који представља основу за Извештај о стратешкој процени, а који је био представљен 11. марта 2019. године, у просторијама ИАУС-а.

Нацрт “Scoping Report-а” (српска верзија) доступан је на овом линку.

Јавна расправа на нацрт “Scoping Report-а” одржана је 15. априла у ЕУ инфо центру (Краља Милана 7, Београд) са почетком у 13:00 часова.

Благовремено ћемо објавити информацију о нацрту СЕА извештаја као и процесу давања мишљења на исти, у складу са Законом о стратешкој процени.

Агенда за 15. април 2019. године

Презенације:

01Project Activities and Approach to GHG_Goncalo Cavalheiro

02SPU_Metodologija, ciljevi i indikatori_Scoping Report_Vesna Kolar Planinsic

03Polazne osnove strateske procene uticaja na zivotnu sredinu_Dejan Filipovic

04Metodologa,ciljevi i indikatori izradjeni za potrebe SPU_Scoping report_Marina Nenkovic Riznic

 

ЕУ инфо центар, 15.04.2019.

 

 

 

20. децембар 2018.

АНГАЖОВАЊЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА – САСТАНАК ТЕХНИЧКЕ РАДНЕ ГРУПЕ

На састанку Техничке радне групе заинтересованих страна, одржаном 20. децембра 2018. године, разговарало се о визији за будућност Србије (2050. год. и после), а у вези са сценаријима емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Борба против климатских промена захтева да све земље својим уделом учествују у смањењу ГХГ емисија, са дефинисаним циљем ограничења раста средње глобалне температуре испод 2ºC. Европска комисија је скоро издала саопштење указујући на то да ће Европска унија бити климатски неутрална (нула нето ГХГ емисија) до 2050. године.

У оквиру пројекта „Стратегија климатских промена са акционим планом“ који финансира Европска унија, 4 (четири) сценарија ГХГ емисија су у процесу израде, а ми смо позвали заинтересоване стране и разговарали, заједно са нашим тимовима за моделирање, о 2 (два) сценарија која су описана у даљем тексту доле:

  • М3 – амбициозни сценарио 2030. година
  • М4 – максимални амбициозни сценарио 2050. година

У циљу утврђивања најефикаснијег пута у смислу емисија, у сваком од ових сценарија претходно поменутих, разговарало се о утицају сваког од наведених извора или понора емисија: енергетски сектор (укључујући снабдевање и потражњу; стамбени и комерцијални сектор, и индустрију); транспорт; област пољопривреде и шумарства са употребом земљишта и промена намене земљишта; и област отпада.

Учесници су пре састанка попуњавали упитник који се односио на њихову личну визију Србије у 2050. години и после.

Агенда састанка.

Извешатај са састанка.

26. септембар 2018.

АДАПТАЦИЈА НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У ПРИОРИТЕТНИМ СЕКТОРИМА – радионица

Идентификација опција прилагођавања на измењене климатске услове за три приоритетна сектора – пољопривреда, шумарство и водни ресурси, један је од главних циљева пројекта “Стратегија климатских промена са акционим планом“, који спроводи Министарство заштите животне, а који се финансира из средстава ЕУ.

Стратегија климатских промена са акционим планом првенствено је усмерена на мере ублажавања негативних ефеката климатским промена, али укључује и одабране мере прилагођавања за приоритетне секторе који су одабрани на основу своје рањивости на климатске промене и доприноса ублажавању. Мере прилагођавања које укључују информације о техничким и административним захтевима могу се сматрати високо приоритетним за будуће активности прилагођавања у Републици Србији.

У циљу представљања Резултата 5 – три опције прилагођавања на измењене климатске услове за приоритетне секторе и Оквира за планирање прилагођавања, организована је радионица Адаптација на климатске промене у приоритетним секторима као једна од активности у оквиру Недеље европске климатске дипломатије.

Радионица је одржана у среду, 26. септембра 2018. године, у 11:30 часова у ЕУ Инфо центру, Краља Милана 7, Београд. Програм радионице прочитајте овде.

Презентације – први део радионице:

24.-25. октобар 2017.

Ангажовање заинтересованих страна – Заинтересоване стране идентификовале су приоритетне мере прилагођавања за секторе водопривреде, пољопривреде и шумарства

Прва иницијатива ангажовања заинтересованих страна одржана је 24. и 25. октобра 2017. године, у оквиру Резултата 5 пројекта: адаптација. Циљ ангажовања био је прикупљање мишљења заинтересованих страна о највећим ризицима утицаја климатских промена на три приоритетна сектора: водопривреду, пољопривреду и шумарство.

Укупно 34 учесника из више од 25 организација које представљају владине институције, индустрију, локалне заједнице, академике и невладине организације учествовало је на дводневној радионици. Након кратког увода у климатске сценарије и одговарајућих утицаја на сваки сектор, који су дали национални стручњаци, а позивајући се на Другу националну комуникацију, заинтересоване стране су позване да процене јачину утицаја климатских промена, користећи приступ заснован на ризику.

Комбинујући процењене ризике са вероватноћом утицаја датих у Другој националној комуникацији, пројектни тим је предложио кратку листу мера прилагођавања састављених само од оних мера које су се односиле на највеће ризике. Затим су учесници позвани да изаберу мере које се баве највишим ризиком, кроз процену делотворности, ефикасности, ублажавања, хитности и мултифункционалности.

Израђене три приоритетне мере прилагођавања за сваки од сектора биће укључене у Стратегију и Акциони план.

План рада-Пољопривреда

План рада-Шумарство

План рада-Водопривреда

Листа присутних-Резултат 5 – 24/25.10.2017.

13. септембар 2016.

Представљен пројекат “Стратегија климатских променa са Акционим планом”

Пројекат ”Стратегија климатских промена са Акционим планом” је представљен на конференцији ”Борба против климатских промена – спремност Србије”, коју су организовали Министарство заштите животне средине и Делегација Европске уније у Републици Србији. Конференција је одржана 13. септембра 2016. године у оквиру Недеље европске климатске дипломатије (Climate Diplomacy Week), у Привредној комори Србије. Пројекат ће пружити подршку Министартсву заштите животне средине у припреми националне међусекторске Стратегије климатских промена са Акционим планом. Стратегијом ће бити успостављен свеобухватни национални стратешки и законодавни оквир борбе против климатских промена у складу са међународним обавезама Србије и њеним циљевима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (Споразум из Париза и приступање ЕУ).

У уводном делу конференције присутнима су се обратили Стана Божовић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, Александар Антић, министар рударства и енергетике,  Њ.Е. Michael Davenport, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији и Њ.Е. Christine Moro, амбасадор Републике Француске у Србији и Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије.

Државни секретар у Министарству заштите животне средине Стана Божовић истакла је да ће Стратегија борбе против климатских промена дефинисати циљеве и начине за постизање смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и потребна финансијска средства и улагања у традиционалне технологије и праксе. Стратегија ће бити у складу са међународним обавезама Србије и њеним циљевима. Србија је доставила своје Намеравано национално утврђене доприносе смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште међу првих десет земаља света и као прва држава региона. Израдом ове Стартегије биће испуњени захтеви Споразума из Париза. Такође, активности у области климатских промена су од великог значаја за Србију на путу придруживања и бржег постизања ЕУ стандарда.

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је Србија одлучна да пружи велики допринос у борби против климатских промена. Министартсво и енергетски сектор ће дати допринос борби против климатских промена залагањем за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, већу производњу електричне енергије из обновљивих извора и побољшање енергетске ефикасности. Србија се обавезала да до 2020. године укупна производња енергије из обновљивих извора достигне 27 одстo, наведено је.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Michael Davenport рекао је да је приоритет ЕУ ублажавање климатских промена и да је Србија важан партнер у глобалној борби против климатских промена. Србија је прва земља у региону која се званично обавезала на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, нагласио је, као и да привреду Србије треба подржати ка дугорочном одрживом развоју и преласку на економију праћену ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Припрема Стратегије борбе против климатских промена треба да буде транспарентан и инклузиван процес, закључено је.

Амбасадорка Француске Christine Moro истакла је да је недавна ратификација Споразума из Париза од стране САД и Кине показатељ међународне политичке подршке ступању на снагу овог Споразума. Нагласила је да је Србија је потписала Споразум и изразила наду да ћесе ускоро бити ратификован. На крају, навела је да је спровођење пројекта „Стратегија климатских промена са Акционим планом“ показатељ колико је Србија напредовала након потписивања Споразума.

Данијела Божанић, шеф Одсека за климатске промене у Министарству заштите животне средине истакла је да ће пројекат „Стратегија климатских промена са Акционим планом“ бити усмерен не искључиво на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ ће узети у обзир и прилагођавање на измењене климатске услове. Израда Стратегије има за циљ идентификацију нових могућности за индустрију, правца конкурентног и одрживог развоја, разматрање енергетске безбедности и усаглашавање националних политика са оквирима ЕУ.

Активности пројекта представили су Mark van Wees, вођа пројекта и Др. Sebastian Carney, вођа компоненете за митигацију. Представници државних институција, индустрије и привреде, организација цивилног друштва и академске заједнице, изнели су своја очекивања у вези са израдом Стартегије борбе против климатских промена. Представници заинтересованих страна су позвани да подрже израду Стратегије и пруже корисне информације.

 

Дневни ред_13.09.2016.

Са сајта Привредне коморе Србије