ukindex1

Зашто Стратегија климатских промена у

Републици Србији?

Климатске промене представљају светски изазов који захтева брз и одлучујући одговор од сваке земље. У Републици Србији се очекује као последица климатских промена да ће доћи до материјалне штете, финансијских последица и губитка људства. Национална стратегија о климатским променама ће установити стратешки оквир за климатске акције и укључиће опције прилагођавања за решавање климатских ризика.

Стратегија о климатским променама ће показати да Србија напредује у испуњавању како својих међународних обавеза тако и својих националних циљева. Стратегија ће обухватити изводљиве циљеве који ће превазилазити смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), укључујући и разматрање дугорочно одрживог социо-економског развоја, економског раста и побољшања животног стандарда за све грађане.

Париски споразум и политике Европске уније

Париски споразум који је усвојен на Kонвенцији о климатским променама у оквиру уједињених нација (UNFCCC) из 2015. године почео је да се примењује од 4. новембра 2016. године. Поставља се глобални акциони план којим ће се свет убрзати у избегавању опасних климатских промена ограничавајући глобално загревање доста испод 2° C.  Европска унија (ЕУ) је раније усвојила Климатски и енергетски оквир за 2030. годину чији циљеви подразумевају смањење ГХГ од 40%  до 2030. године у поређењу са нивоима из 1990. године.

Европска комисија је у јулу 2016. године представила пакет мера везаних за годишње циљеве емисије гасова са ефектом стаклене баште за државе чланице од 2021. до 2030. године за сектор транспорта, грађевинарства, пољопривреде, отпада, коришћења земљишта и шумарства као доприносу климатским акцијама ЕУ. Овакав пакет мера ЕУ ће помоћи да се убрза транзиција ка конкурентној економији и економији ниске емисије угљеника уз додатне иницијативе о обновљивој енергерској ефикасности и унутрашњем енергетском тржишту.

Финансијски инструменти Европске уније значајно доприносе финансирању акција у области климатских промена. Преко 50 процената досадашњих одобрених инвестиција везане су за област климатских промена. Поред тога, Комисија активно ради на томе да поторшња буџета Европске уније буде у складу са циљевима који су постављени за климатске промене. Најмање 20 процената тренутног буџета ЕУ биће потрошено на акције у области климатских промена.

Напредак Републике Србије у области климатских промена

Пре Париског саветовања Република Србија је доставила Намеравани национално одређени допринос смањењу емисија стаклене баште (Intended National Determined Contribution – INDC) са обећањем да ће смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) од 9,8 процената до 2030. године у поређењу са нивоима из 1990. године. Република Србија сада мора да успостави снажне и чврсте политике енергетских и климатских промена које ће омогућити спровођење обећаног INDC документа и њеног потенцијалног јачања у наредним годинама. Овакав политички оквир треба да омогући доношење одлука о будућим циљевима и задацима и приоритетним плитикама и мерама ублажавања.

Република Србија је започела процес усклађивања националног законодавства са оквиром законодавства Европске уније. Успостављање система праћења, извештавања и верификације (monitoring, reporting and verification – MRV) један је од кључних захтева Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама и ЕУ законодавства. Препознавање важности система мониторинга (MRV) и бољег планирања и примене политика релевантних у борби климатских промена у Републици Србији довела је до успостављања неколико важних елемента овог система.

Република Србија је установила важан део институционалног и законског оквира у борби против климатских промена. Истворемено, и даље постоји потреба за побољшањем и у изградњи капацитета и у већем знању одговорних и компетентних институција на националном и локалном нивоу.

Поред законског оквира који води и стимулише ове врсте активности смањење емисија ГХГ, првенствено се одређује применом конкретних инфратруктурних пројеката. У циљу постизања смањења емисија ГХГ, потребно је успоставити приоритетне активности у области енергетике, отпада и шумарства. Поред тога,  у циљу постизања тих активности биће неопходна финансијска помоћ најпре од стране међународне заједнице.

Више информација о сличним и повезаним пројектима можете погледати на следећим линковима:

www.klimatskepromene.rs – UNDP

www.mmr-serbia.info – твининг пројекат и

 ets-srbija.klimatskepomene.rs