СТРАТЕГИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

Усвајање националне међусекторске Стратегије климатских промена и акционог плана ће омогућити Републици Србији да спроведе свеобухватни национални стратешки и правни оквир за климатске акције (ублажавање и прилагођавање) у складу са међународним обавезама и обећањима о ублажавању ефеката стаклене баште (Париски споразум и приступање Европској унији). Република Србија је део Оквирне конвенције Уједињених нација (UNFCCC) од 2001. године и део Протокола из Кјота од 2008. године. Министарство заштите животне средине (МЗЖС) је национални контакт за примену Конвенције и Протокола.

Стратегија климатских промена и акциони план идентификоваће приоритетне мере смањења емисије и одредити одговорне институције за одређене опције уз временске рокове за примену мера и одредити свеобухватне захтеве финансијских ресурса. Повољни потенцијал за смањење ефекта стаклене баште (ГХГ) за Србију биће успостављeн и процењен кроз припрему транспарентних сценарија. Они ће покрити кључне привредне секторе за 2020., 2025., 2030. и 2050. годину. Ови сценарији ће имати у виду план потребан за испуњавање глобалних циљева до 2070. године. Стратегија ће такође обезбедити оквир за политику прилагођавања указујући на приоритетне области пољопривреде, шумарства и бодопривреде.

Стратегија ће допринети како Републици Србији у постизању циљева у области климатских промена, тако ће и користи српској економији. Даће јасне смернице за будуће инвеститоре (инфраструктуру и развој), као и стварање услова за повећање индустријске и комерцијалне конкурентности.

Република Србија – тренутно стање у вези са акцијама ублажавања и прилагођавања

Република Србија је припремљена и доприноси глобалној борби против климатских промена у складу са својим капацитетима, националним околностима и утврђеним развојним циљевима. Доприноси Републике Србије за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу су још значајни када се узму у обзир очекиване климатске промене и утицаји на различите секторе и системе.

Према анализама извршеним на националном нивоу, период 1960. – 2012. године, карактерише тренд средњих годишњих температура од 0,3°C по деценији. У зависности од сценарија, до краја века може се очекивати повећање температуре од 3,2 до 4°C, као и дефицит падавина од 20 процената. Ове промене ће пратити интензивни екстреми – углавном температурни. Највећи утицаји климатских промена посматрани су и пројектовани у области пољопривреде, хидрологије, у шумарству, области здравља људи и области биодиверзитета.

Од 2000. године, Република Србија се суочава са неколико значајних екстремних климатских и временских догађаја који су узроковали значајну материјалну и финансијску штету, као и људске жртве. Два различита догађаја су суша 2012. и поплаве у 2014. години. Суша у 2012. години је била нарочито озбиљна и довела је до смањења приноса појединих усева за целих 50 процената. Процене показују да су суше из 2000., 2003., 2007. и 2012. године узроковале штету већу од 3,5 милијарди евра, док су поплаве из 2014. године проузроковале штету већу од 1,5 милијарди евра. Процене показују да је материјална штета настала шумским пожарима у периоду од 2000. до 2009. године знатно изнад 300 милиона евра.

Укупна штета изазвана екстремним климатским и временским догађајима, од 2000. године, премашује пет милијарди евра, а више од 70 процената губитака је повезано са сушом и високим температурама. Други главни узрок значајних губитака биле су поплаве. Укупна процењена улагања у реализацију пројеката који се могу сматрати мерама прилагођавања у периоду 2000. -2015. године износи око 68 милиона евра.

Да би Република Србија испунила своје међународне обавезе, са главним фокусом на Оквирну конвенцију УН о климатским променама (UNFCCC), Министарство заштите животне средине као надлежна институција у сарадњи са релевантним владиним институцијама (Министарство рударства и енергетике и Агенција за заштиту животне средине – СЕПА) израдила је Намеравани национално одређени допринос смањењу емисија стаклене баште (Intended National Determined ContributionINDC) који је Влада Републике Србије усвојила 11. јуна 2015. године. Република Србија је била међу првих десет земаља света и прва у региону која је доставила свој INDC Секретаријату UNFCCC у јуну 2015. године.

INDC Републике Србије развијен је на основу података о емисији гасова стаклене баште (ГХГ) из 1990. године, службених података и пројекција, националних стратешких и планских докумената и текућег и планираног законодавног оквира који првенствено потиче из процеса усклађивања са законодавним телом ЕУ – Аcquis. Укупно смањење националне емисија ГХГ гасова до 2030. године, у складу са “Сценаријем са мерама”, износи 9,8 процената у односу на емисије из 1990. године.

У складу са захтевима Париског споразума, Република Србија покренула је активности на ревизији INDC углавном кроз ИПА 2014 пројекат “Стратегија климaтских промена и акциони план”.

Истовремено, Република Србија је поставила главне компоненте институционалног и правног оквира неопходног за борбу против климатских промена. Основа адекватног планирања и климатске политике састоји се од тачних, доследних и транспарентних података о емисији гасова стаклене баште (инвентар ГХГ). Кредибилитет инвентара ГХГ у великој мери зависи од количине и квалитета релевантних података. У наредном периоду неопходно је дефинисати јасне и прецизне процедуралне надлежности за прикупљање и подношење података, побољшати квалитет података, као и QА/QC (систем за осигурање квалитета и контролу квалитета) и поступак за процену неизвесности, извештавање и архивирање.

Успостављање система за праћење, извештавање и верификацију (МРВ) један је од главних захтева Оквирне конвенције УН о климатским променама, као и ЕУ Аcquis. Признајући значај МРВ-а за праћење напретка, али и за унапређење планирања и имплементације политика климатских промена, Република Србија је поставила одређене битне елементе овог система.

Успостављање комплетног МРВ система, односно система за прикупљање релевантних података и информација о климатским променама започет је финансијском и техничком помоћи коју пружа Европска унија (кроз ИПА пројекат “Успостављање механизма за имплементацију ММР-а”), док је министарство надлежно за заштиту животне средине и климатске промене одговорно за имплементацију пројекта. Комплетан МРВ систем ће обухватити праћење ГХГ емисија, политике и мере. Пројекције ГХГ емисија и мере ублажавања, као и последње извештавање и праћење активности релевантних за планирање прилагођавања климатским променама, итд.

Уредба о механизму мониторинга (ММР), која се примењује у земљама чланицама ЕУ, представља правни акт који регулише мониторинг и извештавање о свим антропогеним емисијама гасова стаклене баште дефинисаних Кјото протоколом. ММР представља правни оквир за креирање политика и мера са одговарајућим пројекцијама, испуњавањем обавеза према UNFCCC у складу са националним програмима, инвентарима ГХГ емисија, националним системима и регистрима држава чланица ЕУ и самом Европском унијом.

Према закону, Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) је одговорна за развој националног инвентара ГХГ. СЕПА је такође одговорна за спровођење поступака контроле квалитета како би се осигурала транспарентност, тачност, потпуност и конзистентност улазних података, фактора емисије и других параметара, као и за обрачун емисија ГХГ гасова у складу са планом QА/QC (систем за осигурање квалитета и контролу квалитета).

Поред правног оквира који подстиче и стимулише одређене врсте активности, смањење емисије ГХГ гасова постиже се углавном кроз имплементацију конкретних инфраструктурних пројеката. Како би се постигао одређени потенцијал смањења емисије ГХГ по секторима, утврђене су приоритетне активности за сектор енергије, отпада и шумарства. Спровођење ових активности захтева страну техничку и финансијску помоћ.

Антропогене климатске промене, али углавном повећање концентрације гасова стаклене баште у атмосфери, могу се данас, недвосмислено, открити и одредити количину мерењем промена многих елемената климатског система. Циљ прилагођавања је смањење потенцијалних негативних ефеката климатских промена. Такође, циљ је да се осигура функционисање система или, ако је могуће, његово побољшање у случају појављивања позитивних ефеката. Ово се може постићи применом одговарајућих планираних мера у природним и социо-економским системима. Будућа анализа ризика и рањивости у одабраним секторима (водопривреда, пољопривреда, шумарство и биодиверзитет) омогућиће идентификацију приоритетних мера за адаптацију, што је такође део пројекта “Стратегија климатских променама и акциони план”.